Ustanova kulture gradske opštine Stari grad, Kapetan Mišina 6a Beograd / Cultural Center of the municipality of Stari grad “UK Stari grad”, Belgrade
Radno vreme / Working hours: Radnim danima i subotom / Weekdays and Saturday: 09-22h, nedeljom / Sunday: zatvoreno / close. Info: +381 11 4142163

Bojte se Allaha: Smisao života i smrti Ćamila Sijarića

Autorski projekat Zlatka Pakovića – Bojte se Allaha: Smisao života i smrti Ćamila Sijarića

Igraju: Boris Milivojević, Selma Mehanović, Saša Handžić, Enes Salković i Vahid Džanković

Nedelja, 13. januar Parobrod Teatar 21h, cena ulaznice 600 din.

REČ REDITELJA: Ćamil Sijarić je ovoj predstavi isto što i duh Hamletovog oca Šekspirovoj tragediji „Hamlet“. Taj ponosni, časni i daroviti  čovek, Ćamil Sijarić, koji se tolikih lepota i užasa nagledao i pouzdano im svedočio, dolazi nam danas, zaboravljen, ponižen i uvređen, da unese izvesnosti u ovu našu semantičku i socijalnu konfuziju, da se na njegovom životu i književnom delu ogleda beznađe naše stvarnosti. On ozrcaljuje naše vreme razgovetno, i u tom odrazu jasno se uočava gde je, kad i kako ono ispalo iz zgloba. Sve vrednosti za koje se Sijarić borio, s puškom u ruci, kao jugoslavenski partizan, i perom, kao jugoslavenski pisac, te kosmopolitske vrednosti koje su južnoslovenske zemlje i narode dovele do svetske kulture i svetske politike, ovde više ne znače ništa. Sve ono što je Sijarić smatrao jednom zauvek pobeđenim, vratilo se, kao najcrnja avet, da vlada našim kulturama i životima, u vidu najokorelijeg, najglupljeg i najagresivnijeg nacionalizma. Stoga Sijarić u ovoj predstavi uzima sebi priliku da, sa Ahireta, poruči: „Prvog maja 1945. godine bio sam u Džehenemu, da niko drugi poslije mene u njega ne uđe. Vidio sam pakao, da ga niko drugi poslije mene ne vidi. Napisao sam knjigu o tome, ‘Oslobođeni Jasenovac’, da se zlo nikada ne vrati. Ali, zlo se vratilo. Knjiga nije opametila. I opet je pakao. Iznova džehennem. Da sam 1. maja 1945. godine u Jasenovcu, poslije genocida, mogao da znam da će 11. jula 1995. godine biti počinjen genocid u Srebrenici, iskopao bih sebi oči.“ Ima li ikakve razumne nade u to da se na jugoslovenskom prostoru u narednih pedeset godina ne dogodi iznova sličan zločin, koji smo sve donedavno nazivali bratoubilačkim? Nema razumne nade za to. Ako, uopšte, danas i ima razuma u javnom vremenu, onda taj razum opominje da će se zločini sličnih razmera najverovatnije ponoviti. Zašto? Zato što je struktura politike trenutnog mira genocidna. Zato što je takva vladajuća politička kultura. Zato što su takvi obrazovni programi. Zato što je mir uspostavljen pre svega da bi oni koji su države opljačkali tokom rata sada legalizovali taj plen. I zato što je vaspitanje dece dopalo šaka najrigidnijih verskih poglavara sve tri naše konfesije – pravoslavlja, islama i katoličanstva. Oni uzdižu religiju, a ponižavaju Boga. Predstava “Bojte se Allaha: smisao života i smrti Ćamila Sijarića”, poslednji je apel ljudima na ovim prostorima, toliko natopljenim krvlju nevinih žrtava, da se dozovu pameti i ljubavi. Veličanstveni sufijski pesnik Junus Emre peva: “Čovek koji vidi čuda ljubavi, zaboravlja svoju veru i naciju.” Kod nas, međutim, stasavaju generacije ljudi od kojih se uporno kriju znaci ljubavi da ih oni nikad ne osete, a forsiraju se, kao na vojnim pohodim, mržnja, strah i podele.

Zlatko Paković u Zenici, 20. novembra 2017.